Triptih: Izazov tradicije

Triptih: Izazov tradicije (dvojezično izdanje – srpski i engleski jezik) jedna je od prvih knjiga u izdanju Pariskog kruga, koju je uredio mr Živojin Ivanišević, objavljena 1999. godine uz pomoć Ministarstva kulture, sada Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Sadržaj knjige čine tri izuzetno značajna teksta trojice srpskih istoričara, teoretičara i kritičara umetnosti – Nikole Kusovca, Đorđa Kadijevića i Srete Bošnjaka, kao i kratke biografije (više od 80) umetnika čije stvaralaštvo je u knjizi predstavljeno, i registar imena.

Značaj ove knjige prepoznaje se upravo u kvalitetu pomenutih tekstova, zato ovde izdavajamo njihove fragmente.

Nikola Kusovac, istoričar umetnosti i nekadašnji kustos Narodnog muzeja u Beogradu, foto


Nikola Kusovac: 

Izazov tradicije

Nepatvorena, gotovo dečija iskrenost koja prožima sakralni jezik simbola ranohrišćanske umetnosti, nastala je kao prirodna reakcija na plastično besprekorno tretirane forme zrele helenske i potom rimske umetnosti. Bilo je to u osnovi monaško poricanje telesnog, koje se prethodno, pre svega u skulpturi, uobličilo do krajnjih granica čulnosti, odnosno bilo je to iskreno odricanje od ovozemaljskog i prolaznog.

Tada i sa takvim motivima izgrađen „sakralni jezik simbola“ pogodovao je živom i složenom rasplamsavanju duha transcendentalnosti, kao jezgru osobenih vrednosti ranohrišćanske i potom romaničke umetnosti u celini. (….)

Đorđe Kadijević, istoričar umetnosti i likovni kritičar, foto


Đorđe Kadijević:

Tradicijska svest

U osvit novog stoleća u svetu se budi uspavana istorijska svest. Istoričari traže odgovor na pitanje kakav je svet u kome danas živimo. Kulturolozi ispituju kakva je kulturna svest našeg vremena. Istoričari umetnosti procenjuju kako se ta svest odražava u savremenoj umetnosti. Oni postavljaju pitanje koje su najznačajnije umetničke pojave koje obeležavaju kraj ovog veka. Pitaju se ko su njihovi vodeći predstavnici. Koja su imena umetnika čija dela imaju najviše značaja za ovo vreme.

I mi se, naravno, interesujemo za ovakva pitanja. Hteli bismo da pokažemo da se ona i nas tiču. Ali nam se za to ne pruža prilika.

U međuvremenu o kome je reč, kod nas se događaju krupne istorijske promene. Menjaju se fizičke i duhovne granice našeg životnog prostora. Te su promene tako nagle da naša svest kasni za njima i teško prodire u njihov smisao. (….)
Sreto Bošnjak, istoričar umetnosti i likovni kritičar, foto


Sreto Bošnjak: 

U tragu tradicije fantastike

Prikazujući izložbu ULUS 67, likovni kritičar Pavle Vasić zapisao je i sledeće: „Sudeći po danjašnjoj izložbi, naša umetnost sadrži dve značajne komponente: slobodu izražavanja i humanizam sadržaja. Pod humanizmom podrazumevam umetnost blisku našem čoveku, a pod slobodom povezanost sa svim savremenim težnjama u umetnosti, bilo kome centru one pripadale. Ne isključujem mogućnost da će sutra to biti definicija naše umetnosti, koju je stvorilo naše društvo, struktura našeg života.“

Ne znam koliko ova definicija pokriva stvarni karakter naše umetnosti druge polovine veka, ali u svakom slučaju ona dodiruje neke bitne elemente stanja kreativne svesti šeste i sedme decenije u kojoj se sukobljavaju dva velika stvaralačka principa: apstrakcija i figuracija.

Isti kritičar je još 1968. godine konstatovao, na osnovu uvida u tekuću izložbenu delatnost, prevlast apstrakcije (u kvantitativnom smislu) nad figuracijom. Ali između ta dva suprotstavljena jezička modela smešten je i jedan prelazni oblik – asocijativni, koji ublažava razlike: (….)
Zahvaljujući pregalaštvu mr Živojina Ivaniševića (Pariski krug) i naših eminentnih kritičara, 1999. godine pojavila se knjiga Triptih koja osvetljava beogradski likovni krug.

Leave a Reply

Close Menu